Danio Erythromicron (Mikrorazbora eritromikon)
300,00 рсд
Eritromikron je vrsta minijaturnih riba koje vode poreklo iz istočnog Mijanmara gde naseljavaju basen jezera Inle, plavne ravnice u okolini samog jezera. Endemska su vrsta i nema ih van Mijanmara. Veoma su slični najbližem srodniku, Mikrorazbori, po obliku tela, veličini i načinu života. Postoje tvrdnje da je moguća i hibridizacija ove dve vrste. Najveća razlika je u boji, dok se mikrorazbore odlikuju velikim brojem tačaka na telu, eritromikron ima vertikalne pruge tamno plave boje, ponekad i crne. Širina i broj pruga značajno variraju u okviru vrste. Svi eritromikroni imaju u korenu repa jednu crnu tačku. Sva peraja sem grudnih mogu biti crvene boje, ali intenzitet boje nije kao kod mikrorazbora. Eritromikron nije riba za akvarijum sa mekom i kiselom vodom, odgovara im tvrdoća od 10-20 dH, pH vrednosti 7-8 i nešto hladnija voda sa temperaturom od 20-25 °C. Rastu maksimalno do 25mm i jatne su ribe po prirodi, dosta plahovite i sklone sakrivanju ako akvarijum nije dobro ubiljen, namešten sa dosta dekoracije koja će praviti senke u kojima će eritromikroni tražiti zaklon. Društvo krupnih riba im ne odgovara, čak i miroljubive vrste mogu ih plašiti i oduzimati hranu. U adekvatno nameštenom akvarijumu će se eritromikroni ubrzo opustiti i često se može videti kako se mužjaci šepure pred ženkama. Sve male vrste mogu se kombinovati sa eritromikronima, male tetre, druga sitna šaranska riba, pa čak i živorotke. Veoma brzo će prihvatiti različitu suvu hranu, njima je potrebna mala količina hrane i bitno je da ona bude kvalitetna. Hrane kao što su Tetra Pro Colour ili Sera San ističu im boje i čuvaju vitalnost. Mrest eritromikrona sličan je mrestu ostalih šaranskih vrsta, obavlja se u sitnolisnom bilju i nema roditeljske brige o ikri ili mladima. Ikra i mlade ribice su sitnije nego kod mikrorazbora, duže vremena ih treba hraniti infuzorijom. Do mresta često dolazi i u zajedničkom akvarijumu i jedan broj mlađi može preživeti kada je količina bilja u akvarijumu velika. Već nekoliko godina eritromikroni se uspešno mreste i kod nas, ribice su kojima je dovoljan i mali akvarijum, naša su preporuka svima koje interesuju mikro ribe, naročito onima kojima nije dostupna meka voda.
Related products
- Ribe
Otocinclus Affinis (Otocinklus)
800,00 рсдOtocinklusi su odlični čistači slatkovodnih akvarijuma. Imaju mnogo imena, ali najpoznatije je svakako – otocinklus. Iako su u pitanju algari, ne treba ih mešati sa lisicama, sijamcima i kineskim algarima, jer otocinklusi su mnogo manji i nežniji od njih. Treba ih dodati samo u već cikliran i stabilan akvarijum, jer će tako imati najveće šanse za opstanak. Vole gusto ubiljene akvarijume, što zbog skloništa, što zbog toga što više biljaka može značiti više algi kojima se oni hrane. Upravo zato je važno da akvarijum u kojem se drže bude održavan i čist, ali ne “previše čist”. Pored algi, rado jedu tablete spiruline i drugu hranu biljnog porekla. Rastu najviše do 5cm. Idealna temperatura im je 22-26C, a pH vrednost 6,8 – 7,5. Dobra filtracija i redovne izmene vode se podrazumevaju. Mogu se držati i u malim akvarijumima. Miroljubivi su, i neće smetati nijednom drugom stanovniku akvarijuma.
- Ribe
Poecilia Sphenops Yellow (Žuta moli)
200,00 рсдMoliji su ribe koje nam dolaze iz Meksika. U većini slučajeva su mirne, veoma retko su blago agresivne. Zahvaljujući svojoj lakoći držanja, širokom varijetetu boja i lakom razmožavanju, moliji su jedne od najpopularnijih riba na svetu. Mužjaci rastu do 8, a ženke do 12cm. Divlji primerci su srebrnkaste boje i nisu previše atraktivni. Vremenom, selektivnim razmožavanjem je izvedeno mnogo varijeteta (crna, bela, žuta, lira). Nisu zahtevne i rado prihvataju sve vrste hrane. Mogu živeti u širokom spektru temperature vode, od 22 pa sve do 28 C. Vrlo su aktivne i samo ponekad mogu biti agresivne, mada su to retki slučajevi. Lako se razmnožavaju, i u zajedničkom akvarijumu, tako da je poželjno da on bude ubiljen kako bi mlađ imala gde da se skriva, mada je najbolja varijanta svakako da se mlađ odvoji dok ne poraste. Moliji se mogu držati sa svim drugim živorotkama, tetrama, pa i agresivnijim vrstama poput barbusa.
- Ribe
Pseudomugil Furcatus (Furkata)
350,00 рсдFurkata je najčešća vrsta patuljastih duga u akvaristici. Prvi put su opisane 1955. godine, u akvaristiku su uvedene 1981. i naglo postaju veoma popularne. Divlje ribe nisu dostupne akvaristima, sve furkate koje danas imamo u akvarijumima potomci su riba prikupljenih 1981.godine. Raniji naziv im je bio Popondetta furcata, sa ovim nazivom su stigle i na naše tržište, pa se naziv Furkata ustalio među domaćim akvaristima. Verovatno će uskoro biti izdvojene od roda Pseudomugil, sa imenom Popondichthys furcatus. Vrsta je endemska, naseljava veoma mali deo Papua Nove Gvineje, gde se mogu naći u nizijskim šumskim potocima sa bogatom vegetacijom i bistrom vodom umerenog toka. Uslovi u kojima žive su prilično stabilni, i kod čuvanja Furkata treba obratiti pažnju da se ne izlažu naglim promenama. Idealna im je temperatura u rasponu 24 – 28 °C, pH vrednost od 7.0-8.0 i tvrdoća vode od 10-20dH. Osetljive su na pad pH vrednosti i akumulaciju azotnih jedinjenja, u tim situacijama imunitet im opada i veoma lako podležu infekcijama. Slično se dešava i kada je temperatura vode visoka, a količina rastvorenog kiseonika mala. Furkata je karakteristična po svojoj žutoj boji kojom su oivičena sva peraja ,zavisno od soja i od ishrane može se javiti i narandžasta boja na delovima peraja. Kao i ostale ribe iz roda Pseudomugil, njihova grudna peraja su usmerena na gore, nalaze se iznad tela riba, pa ribice izgledaju kao da lete po vodi. Oči su im svetlo plave boje. Sve jarko obojene ribe su mužjaci, dok se kod ženki žuta boja javlja samo u tragovima, njihova peraja su manja, stomak istaknutiji i nešto su manjeg rasta. Ove razlike su lako uočljive čak i na veličini od 2cm. Maksimalna veličina im je 6cm. Ponašanje furkata je takođe veoma interesantno, zreli mužjaci će veoma često odmeravati snage, plivajući naspramno sa raširenim perajima, u pokušaju da uspostave dominaciju. Na isti način se prezentuju ženkama pre mresta. Iako su veoma temperamentne ribe, konstantno aktivne, povrede su veoma retke ,mada se može desiti da slabiji mužjak u pokušaju da se skloni iskoči iz akvarijuma. Pošto su sklone iskakanju, preporučujemo vam akvarijum sa poklopcem. Po prirodi su jatne ribe, jato od 8-10 primeraka može se čuvati u 50-ak litara vode. Većinu vremena će provoditi u gornjoj polovini akvarijuma, tako da se lepo kombinuju sa većinom mirnih tetri i barbusa, koji se više drže sredine. Vrste koje grickaju peraja, krupne i agresivne ribe treba izbegavati. Ribice koje potiču iz mekih i kiselih voda, takođe nisu dobar izbor. Akvarijum je najbolje urediti sa dosta biljaka, naročito mahovine i plivajućih biljaka jer će na njima furkate polagati ikru. U prirodi se hrane fito i zooplanktonom, insektima, račićima i crvima. U akvarijumu se mogu hraniti kvalitetnim suvim hranama kao što su Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix. Povremen dodatak žive hrane, Artemije na primer, doprinosi vitalnosti furkata. Žive hrane iz prirode treba izbegavati jer sa sobom mogu nositi niz patogena. Mrest je u jatu polno zrelih furkata svakodnevna pojava, nekoliko lepljivih ikri će redovno biti položeno na biljke ili veštačku podlogu. Inkubacija u relativno krupnoj ikri traje 10-20 dana, pošto će svim ribicama u akvarijumu ikra biti ukusan zalogaj, najveći deo biva pojeden. Mlađ je po izleganju potpuno razvijena, prilično krupna i odmah joj se može ponuditi Artemija ili veoma sitna suva hrana. Rastu prilično brzo i sa nekoliko meseci su polno zrele. Životni vek im je 3-6 godina. Furkata je idealna ribica za sve akvariste koji su savladali osnove održavanja higijene akvarijuma, žele da imaju patuljaste duge u istom, a da ne moraju podešavati parametre vode (voda iz većine gradskih vodovoda u Srbiji idealna je za furkate). Unošenje furkata u biološki nezreo akvarijum nije preporučljivo.
- Ribe
Brachydanio Rerio (Zebrica)
200,00 рсдZebrica je već dugo jedna od omiljenih akvarijumskih ribica. Nezahtevne su i tolerantne na promene uslova sredine, tako da su idealan izbor za akvarijum početnika. Ove tropske slatkovodne ribice iz porodice Cyprinidae (šarani) vode poreklo iz potoka i pirinčanih polja Indije. Reč je o vrlo živahnim akvarijumskim ribicama, svetlo-sivog tela, a prepoznatljive su po četiri horizontalne pruge tamnije sive ili sivoplave boje koje se protežu do repa (bledo-mlečne boje). Odlika cele porodice su specifični brčići koji se daju primetiti i kod zebrice. Ženke su krupnije i kada su polno zrele imaju uočljivo veći stomak, dok su mužjaci manji, vitkiji u telu i intenzivnije obojeni. Rastu do 5cm. Životni vek zebrica je do 5 godina. Potiču iz jugoistočnog regiona Himalaja i mogu se naći u potocima i pirinčanim poljima Indije, Pakistana, Bangladeša, Nepala i Burme. Temperatura i kvalitet vode značajno variraju tokom godine, tako da su zebrice među najprilagodljivijim vrstama akvarijumskih ribica. Idealna im je temperatura od 18 – 25 °C, pH vrednosti od 6-8, i tvrdoća od 5-25 dH. Veoma su aktivne ribe. Jato zebrica će bez prestanka biti u pokretu, značajan deo vremena će provoditi ispod površine vode i postoji mogućnost da iskoče, pa preporučujemo da akvarijum bude pokriven. Mogu se kombinovati sa svim ribicama slične veličine: živorotkama, tetrama, barbusima i drugim vrstama. Prisustvo biljaka i tamnije dno doprinosi da se ove male ribe osećaju sigurno i pokažu svoju pravu boju. Spadaju u vrste sa velikim apetitom, konzumiraju svu kupovnu hranu, i dobro je da bar jedan deo hrane bude biljnog porekla. Mrest zebrica je izuzetno jednostavan, ženka položi 100-400 ikri u sitnolisno bilje ili slobodno na podlogu. Kanibalizam je izražen i ikru treba zaštititi od roditelja. Mlađ se leže u roku od 24-36h, i nakon otprilike 3 dana počne tražiti hranu, u početku infuzoriju, potom i krupniju hranu. Rastu veoma brzo i punu veličinu mogu postići sa 4 meseca. Svima koje interesuje mrest ikrašica preporučujemo Zebricu kao prvu vrstu koju će mrestiti i steći iskustvo. Zebrice se gaje i u naučnim ustanovama, one predstavljaju model kičmenjaka. Rad sa njima doprineo je proširivanju znanja iz oblasti genetike, razvojne biologije, toksikologije, onkologije, regenerativne medicine, matičnih ćelija, neurobiologije i mnogih drugih. U sklopu istraživanja zebrice su poslate i u svemir. Pored divljeg oblika koji je prugast u prirodi se sreće i tačkasta zebrica, Brachydanio rerio var. frankei, koja je ranije smatrana za zasebnu vrstu. Crvena, ljubičasta i žuta zebrica su boje koje su nastale kod odgajivača, kao i ribe sa dugim perajima-šlajeri.
- Ribe
Trigonostigma Heteromorpha (Razbora)
200,00 рсдRazbora Trigonostigma heteromorpha, ranije Rasbora heteromorpha, prisutna je u akvarijumima od samih početaka akvaristike i sve te godine nije gubila na popularnosti. Ova jatna ribica živih boja idealan je stanovnik biljnog akvarijuma. U prirodi se nalaze u Maleziji, Singapuru, Sumatri i Tajlandu. Naseljavaju šumske potoke i druge male vodotokove tresetnih močvara. Ove vode se karakterišu niskim sadržajem mineralnih materija, visokim sadržajem huminskih kiselina i veoma su slični južnoameričkim „blackwater“ vodama, kao što je Rio Negro. Ove ribice jako su adaptibilne i mogu se držati u vodi čija je pH vrednost od 6-8, tvrdoća vode do 15dGH i temperaturom od 21 °C do 28 °C. Rastu do 5cm, pa se jato Razbora može naseliti i u mali akvarijum. Osnovna boja tela je narandžasto-roze, tamnija na leđima, a stomak je svetliji. Po velikom crnom trouglu čija je jedna strana vertikalna u odnosu na telo ova vrsta je dobila svoj naziv. Selekcijom su dobijene i potpuno crne i plave Razbore. Postoji nekoliko sličnih vrsta (podvrsta) koje se mogu pomešati sa običnom razborom: Trigonostigma espei koja je manja rastom, ima izraženiju roze boju, vitkija je u telu i trouglasta mrlja je izduženija. Trigonostigma hengeli je manja vrsta sa izduženom trouglastom mrljom kod koje je roze boja zastupljena u vidu jedne trake iznad trouglaste mrlje (retko se sreće). Mužjaci Razbora su vitkiji u telu i intenzivnije obojeni. Ovim ribicama odgovara akvarijum sa prigušenim svetlom, dosta biljaka i društvo drugih mirnih riba. Jako se lepo kombinuju sa južnoameričkim vrstama kojima odgovaraju isti uslovi, Otocinklus, Kraljevska neonka, Koridorasi i patuljasti ciklidi. Nisu probirljive u ishrani i prihvataju većinu komercijalnih hrana. Kao i kod ostalih šaranskih riba, Razbore ne brinu o ikri i mladima, i kanibalizam je izražen, ali ikru ne polažu slobodno već je lepe na listove biljaka. Za uspešan mrest potrebni su uslovi slični onima u prirodi, mekša i kiselija voda. Mlađ se u početku hrani najsitnijom hranom. U Akvarijum Artu možete kupiti veoma lepe i kvalitetne Razbore iz domaćeg odgoja po niskoj ceni.
- Ribe
Puntius Tetrazona
Raspon cena: od 120,00 рсд do 200,00 рсдTetrazona je svakako najpoznatija mala šaranska vrsta koju srećemo u akvarijumima. Ranija imena roda su Barbus i Capoeta, a po najnovijoj nomenklaturi izdvojene su u rod Puntigrus. U stranoj literaturi naziva se „tiger barb“, dok je među domaćim akvaristima odomaćen naziv tetrazona ili sumatranka. Endemska je vrsta i nalazimo je na Sumatri, u njenom centralnom i južnom delu, a prema nekim autorima ima ih i na Borneu. Veoma su prilagodljive, pa su od tetrazona puštenih iz akvarijuma nastale feralne populacije na više lokacija u svetu. U prirodi tetrazona živi u plitkim vodama, bistrim i mutnim, sa umerenim vodenim tokom. Divlje ribe imaju vretenasto telo, dok je većina akvarijumskih tetrazona selektovana u pravcu mnogo višeg tela, skoro ovalnog. Prirodna boja tela je žuta sa četiri vertikalne crne pruge, prva pruga prelazi preko oka, druga ispred leđnog peraja, treća preko leđnog i analnog peraja, dok se četvrta nalazi u korenu repa. Sva peraja i usta riba su crvene boje, a intenzitet boje zavisi od genetike, ishrane riba i njihove kondicije. Vremenom su selektovane mutacije dale zelene i albino (gold) tetrazone, od zelenih su nedavno dobijene platinum zelene (neon) i crne, a od albino i platinum (bele) tetrazone. Idealna temperatura im je u rasponu 20 – 26 °C, pH od 5.0-8.0 i tvrdoća vode od 1-20 dH. Lako se prilagođavaju različitim uslovima što je posebno izraženo kod gajenih riba. U prirodi rastu do 10cm dok u akvarijumu uglavnom budu značajno manje. Po prirodi su jatne ribe i u okviru jata uspostavlja se jasna hijerarhija, ukoliko je jato suviše malo ili je mali akvarijum mogu postati agresivne prema drugim vrstama. Preporučuje se jato od 8-10 primeraka u akvarijumu od minimum 70-ak litara. U takvoj postavci će tetrazone svu svoju agresiju potrošiti na međusobne rasprave i čarke, a ostale stanovnike će ostaviti na miru. Sve ribe koje imaju velika peraja treba izbegavati, jer će biti izložene konstantnom grickanju. Gupike, šlajer živorotke, jako sitne i mirne ribe nisu dobar izbor za akvarijum sa tetrazonama. Posebno je poznata netrpeljivost prema Skalarima koji, izloženi konstantnom grickanju svojih velikih peraja, postaju apatični, prestanu da uzimaju hranu i ukoliko se ne odvoje od tetrezona, uginu. Krupnije vrste tetri, drugi barbusi, botije, algari i muljari neće imati problema sa tetrazonama. Tetrazona je svaštojed, i prilikom hranjenja veoma halapljivo jedu i neretko se prejedu pre no što ostale ribe dođu do dovoljno hrane. Kada se prejedu znaju se skloniti u tamnije delove akvarijuma i mirovati dok ne svare progutano. Bez problema prihvataju sve vrste hrane. Obzirom na način na koji jedu treba izbegavati suviše energetski jake hrane i nuditi im hranu sa više biljnih materija, kako biste izbegli zamašćenje jetre i posledičnu sklonost infekcijama. Mužjaci tetrazone su vitkiji od ženki i jače obojeni. Mlade ribe brzo postižu polnu zrelost, i pre nego dostignu punu veličinu. Mreste se veoma lako, slično ostalim šaranskim ribama. Ukoliko želite kontrolisan mrest potrebno je matične ribe razdvojiti i kondicionirati ih 10-ak dana, u prethodno pripremljen akvarijum ribe se prebacuju uveče i do mresta dolazi u jutarnjim časovima narednog dana. Ikru polažu slobodno u žbunovima mekolisnog bilja, njihova proždrljivost veoma je izražena i za vreme mresta pa je potrebno ikru zaštititi upotrebom mrežice ili klikera. Ukupan broj ikri je od 300-500, tetrazone su veoma plodne i mogu se mrestiti svake 2 nedelje. Nakon 24-48h legu se mlade ribice, koje nakon još 24h počinju tražiti hranu, u početku infuzoriju ili drugu hranu slične veličine, a zatim i Artemiju. Najbolji rezultati se postižu upotrebom mekše i kiselije vode. Tetrazona je već dugo jedna od popularnijih vrsta akvarijumskih ribica. Svi problemi koji su vezani za njih posledica su lošeg izbora vrsta koje će biti društvo tetrazonama u zajedničkom akvarijumu. U dobro osmišljenoj postavci, sa minimumom uslova koji su im dovoljni, jato tetrazona će svojim temperamentom donositi živost akvarijumu. Životni vek im je oko 6 godina.
